Kako se leči giht?

Podagra, „bolest kraljeva i bogataša“ ili giht jeste oblik artritisa koji nastaje kada se od viška mokraćne kiseline iz krvi obrazuju sitni kristali koji se talože na zglobovima i mekim tkivima pojedinih organa.

Taloženje se najčešće dešava na zglobu nožnog palca, ali može i na laktu, kolenu, ručnom zglobu, gležnju, zglobu na prednjem delu stopala. Kristali mokraćne kiseline mogu obrazovati i tofuse, manje podkožne čvoriće, na laktovima, kolenima, prstima na rukama ili ivicama ušiju.

Napadi gihta su izuzetno bolni. Izazivaju crvenilo i otoke na napadnutim zglobovima. Traju od sedam do deset dana, ali ukoliko se zanemaruju i ne leče mogu trajati i duže. Između dva napada mogu da prođu nedelje, meseci ili godine. Ljudi oboleli od ove vrste artritisa mogu tokom života doživeti i samo jedan takav napad.

Lečenje gihta lekovima

Napadi gihta mogu se ublažavati i lečiti pomoću takozvanih antireumatika, odnosno nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). U ovu grupu medikamenata spadaju ibuprofen, diklofenak, naproksen i indometacin.

Sa uzimanjem lekova počinje se kada se sa pojavom prvih simptoma napada i uzimaju se u maksimalnim dozama. Nakon par dana pijenja antireumatika bolovi prestaju i upale se povlače. Posle prestanka tegoba medikamenti se u malim dozama uzimaju još par dana.

Iako je aspirin takođe nesteroidni antiinflamantorni lek (NSAIL), doktori ga ne preporučuje za lečenje gihta jer uvećava nivo mokraćne kiseline u telesnim tečnostima.

U slučajevima kada lečenje gihta NSAIL medikamentima nije efikasno, što se može desiti pri težim oblicima ove bolesti, u lečenju se koriste kortikosteroidi u formi tableta ili injekcija.

Kao ni sve ostale, ni ove medikamenta ne treba kupovati na svoju ruku već nakon savetovanja sa izabranim doktorom. Kada je njihova primena kratkotrajna neželjeni efekti se retko ispoljavaju. Ukoliko se jave, javljaju se u vidu glavobolja, kožnih osipa, stomačne tegobe, vrtoglavica i dr.

Napadi gihta se mogu sprečiti

Učestali napadi gihta očit su znak hiperurikemije odnosno povećanog nivoa mokraćne kiseline u krvi. Nivo kiseline u krvi moguće je smanjiti uzimanjem određenih medikamenata. Takvi medikamenti održavaju nivo mokraćne kiseline u krvi ispod tačke u kojoj kiselina formira kristale čijim taloženjem u zglobovima i tkivima nastaje giht. Time se sprečavaju potencijalni napadi i smanjuje njihova učestalost.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) ne utiču na smanjenje koncentracije mokraćne kiseline u krvi i drugim telesnim tečnostima. Za takav efekat koriste se drugi medikamenti. Jedan od njih je i alopurinol koji dejstvom na određene metaboličke procese zaustavlja proizvodnju mokraćne kiseline.

Alopurinol se koristi svakodnevno u dužem vremenskom periodu. 100mg na dan jeste doza koja se uzima u prvih par nedelja terapije. Kasnije se ta doza povećava u zavisnosti od nivoa koncentracije mokraćne kiseline u telesnim tečnostima.

Probenecid takođe smanjuje koncentraciju mokraćne kiseline u telesnim tečnostima, ali to čini na drugačiji način od alopurinola. On pospešuje njeno izbacivanje kroz mokraću. Koristi se pri lečenju blažih oblika ove bolesti.

Bolovi izazvani napadom gihta mogu se u određenoj meri umanjiti i bez korišćenja lekova preduzimanjem određenih mera. Mirovanje u toku napada ublažiće bolove. Takođe, povremeno stavljanje leda na otečeno i bolno mesto imaće isti efekat. Led je potrebno držati oko dvadeset minuta.